O nama
Ipsilon Srbija - Snaga zajedništva, vizija budućnosti
Ipsilon Srbija okuplja ljude, ideje i resurse s ciljem stvaranja održive, progresivne i inkluzivne budućnosti. Kroz strateške inicijative, inovativne projekte i saradnju sa relevantnim institucijama, aktivno doprinosimo jačanju zajednice, ekonomskom razvoju i zaštiti ljudskih prava. Naša misija je da inspirišemo, osnažimo i povežemo pojedince i organizacije koje dele viziju društva zasnovanog na znanju, jednakim prilikama i održivim vrednostima. Pridružite nam se u kreiranju promena koje oblikuju bolju budućnost za sve!
-
Misija Ipsilon Srbija je da osnaži, inspiriše i edukuje svoje članove u svim aspektima ličnog i profesionalnog razvoja. Verujemo da kroz zajedničke napore, kontinuirano učenje i međusobnu podršku možemo izgraditi snažnije, pravednije i prosperitetnije društvo.
-
Vizija Ipsilon Srbija je izgradnja otvorenog, pravednog i progresivnog društva u kojem svaki pojedinac ima priliku da napreduje. Kroz podršku građanima, edukaciju i promovisanje pozitivnih promena, stvaramo temelje za budućnost u kojoj je svaka akcija korak ka boljem društvu.
-
Glavni cilj Ipsilon Srbija je osnaživanje građana i podrška njihovim naporima ka pozitivnim promenama. Kroz edukaciju, podsticanje aktivnog građanstva i jačanje društvene svesti, gradimo zajednicu u kojoj svaki pojedinac ima priliku da doprinese stvaranju boljeg, pravednijeg i održivijeg okruženja za sve.
-
Kroz snažnu saradnju sa našim članovima i partnerima, Ipsilon Srbija aktivno radi na ostvarivanju svojih ciljeva. Organizujemo obuke, seminare i događaje koji pružaju prilike za učenje, umrežavanje i razmenu ideja. Naš pristup se zasniva na inovaciji, inkluziji i kontinuiranom razvoju, jer verujemo da je znanje ključ za stvaranje pozitivnih promena u društvu.
-
Ipsilon Srbija je dinamična zajednica pojedinaca i entuzijasta koji dele strast za pozitivnim promenama. Okupljamo ljude različitih veština i iskustava, ujedinjene zajedničkim ciljem – stvaranjem bolje budućnosti i otvorenijeg društva. Verujemo da svako može dati svoj doprinos i zajedno gradimo inspirativno okruženje gde se ideje pretvaraju u akciju.
-
Ipsilon Srbija je prepoznata kao relevantan akter u razvoju civilnog društva, što potvrđuje i naše članstvo u posebnoj radnoj grupi za izradu predloga Akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2024–2026. godine. Ovu inicijativu vodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije, a naše učešće predstavlja značajan korak ka osnaživanju civilnog sektora i unapređenju dijaloga između institucija i građana.
Koji je naš doprinos zajednici?
Posvećeni unapređenju zajednice kroz obrazovanje i angažovanje građana
Mi smo Ipsilon Srbija – organizacija posvećena unapređenju društva kroz obrazovanje, aktivno građanstvo i osnaživanje pojedinaca. Kroz edukativne programe, radionice i inicijative, pružamo podršku ljudima da razviju svoje veštine, prepoznaju svoj potencijal i aktivno učestvuju u oblikovanju pozitivnih promena. Naš cilj je jačanje svesti, povezivanje zajednice i stvaranje održivog okruženja u kojem svako ima priliku da doprinese boljoj budućnosti.
-
Edukacija za lični razvoj i uspeh
Verujemo da je znanje ključ svakog napretka! Ipsilon Srbija nudi obrazovne programe osmišljene da vas osnaže, unaprede vaše veštine i pomognu vam u postizanju ličnih i profesionalnih ciljeva. Pridružite nam se i investirajte u svoju budućnost – jer pravo obrazovanje menja život! Saznajte više o našim programima i započnite svoje putovanje ka uspehu.
Saznajte više -
Inspiracija i mentorstvo za mlade
Put do uspeha je lakši uz pravu podršku! Naši mentori su tu da inspirišu, usmere i osnaže kako mlade, tako i one sa iskustvom koji žele da unaprede svoje veštine i ostvare svoje ciljeve. Kroz mentorstvo, delimo znanje, iskustvo i motivaciju, pomažući vam da izgradite samopouzdanje i pronađete svoj put ka uspehu. Pridružite nam se i otkrijte kako možemo biti deo vašeg razvoja!
Saznajte više -
Povezivanje ljudi za pravedno društvo
Snaga zajedništva pokreće promene! Ipsilon Srbija veruje da povezivanje ljudi, razmena ideja i zajedničko delovanje mogu stvoriti pravednije i inkluzivnije društvo. Kroz naše inicijative gradimo mrežu podrške, osnažujemo pojedince i podstičemo aktivno učešće u društvenim procesima. Pridružite nam se i budite deo pozitivnih promena!
Saznajte više -
Podrška za pozitivne promene u zajednici
Svaka promena počinje inicijativom i podrškom! Ipsilon Srbija aktivno radi na osnaživanju zajednica kroz edukaciju, mentorstvo i povezivanje ljudi sa istom vizijom. Verujemo da zajedno možemo unaprediti kvalitet života u vašem okruženju, podstaći aktivno građanstvo i stvoriti održive promene. Saznajte kako možete postati deo naše misije i doprineti boljoj budućnosti!
Saznajte više
-
25
Realizovanih projekata -
3472
Srećnih korisnika -
10
Eksperta
Projekti
Pogledajte neke naše realizovane projekte
-
Hrabra, Važna, Odvažna!
HRABRA, VAŽNA, ODVAŽNA! je projekat podrške ženama u Beogradu, koji kroz psihosocijalne i motivacione radionice pruža informacije, osnažuje žene i povezuje ih sa relevantnim institucijama poput policije, centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova. Cilj projekta je prevencija nasilja, jačanje kapaciteta žena i stvaranje sigurne mreže podrške. Kroz video priče, blogove, intervjue i razgovore sa stručnjacima podižemo svest o pravima žena, dok izradom Vodiča kroz prava žena pružamo konkretne informacije i kontakte za pomoć. Svaka žena zaslužuje život bez straha, a naša misija je da kroz edukaciju, informisanje i povezivanje pomognemo u izgradnji sigurnije zajednice. Ako želiš da učestvuješ, saznaš više ili podeliš svoju priču, pridruži nam se – zajedno smo jače!
Saznajte više -
Ћирилица изван граница
Jezik je jedan od osnovnih konstitutivnih elemenata svakog naroda i neraskidivo je povezan sa njegovim identitetom i kulturom. Projekat "Ћирилица изван граница" ima za cilj promociju i očuvanje ćiriličnog pisma među Srbima u dijaspori. Ćirilica, kao srpsko nacionalno pismo, predstavlja osnovu naše kulture i duhovnosti više od osam vekova. Zahvaljujući Vukovoj reformi, ćirilica je jedno od najsavršenijih fonetskih pisama, gde svaki glas ima svoj znak. Ovaj projekat istražuje i analizira upotrebu ćirilice u dijaspori, podstičući naše sunarodnike da očuvaju i promovišu svoje kulturno nasleđe.
Saznajte više -
BEZBEDNO + INKLUZIVNO = STIMULATIVNO OKRUŽENJE
Projekat „BEZBEDNO + INKLUZIVNO = STIMULATIVNO OKRUŽENjE” utiče na osnaživanje zaposlenih, učenika i roditelja u kreiranju bezbednog, nediskriminacionog i podsticajnog okruženja za učenje i lični razvoj svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa. Specifični cilj ovog projekta je smanjenje učestalosti slučajeva nasilja i diskriminacije, povećanje svesti o značaju bezbednog i inkluzivnog okruženja, jačanje osećaja pripadnosti zajednici i razvoj veština za rešavanje sukoba.
Saznajte više -
HRABRA I JAKA MAJKA
Samohrano roditeljstvo nije adekvatno prepoznata pravna kategorija u Republici Srbiji. Ustav Republike Srbije, u članu 66. stav 1, samohranom roditelju garantuje posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom. U pojedinim propisima mogu se naći odredbe kojima se regulišu određena prava, situacije ili pitanja od značaja za samohrane roditelje. Međutim, ne postoji jedinstvena pravna definicija ovog pojma, kao ni njegovih osnovnih pojavnih oblika. Ne postoje ni opšteprihvaćeni kriterijumi na osnovu kojih bi neko lice moglo dobiti ovaj status, što u praksi dovodi do različitih shvatanja o tome ko je samohrani roditelj, odnosno ko se faktički nalazi u ovom statusu. Tako se, u zavisnosti od prava koje roditelj u konkretnom slučaju želi da ostvari, pojam samohranog roditelja različito tumači. U zavisnosti od faktora koji dovode do pojave samohranog roditeljstva, na osnovu važećih propisa Republike Srbije, moglo bi se govoriti o samohranom roditeljstvu u pravnom i faktičkom smislu.
Saznajte više
Samohrani roditelj u pravnom smislu jeste onaj roditelj koji se sam stara o detetu u situaciji u kojoj je drugi roditelj preminuo, ili je nepoznat, ili je lišen roditeljskog prava. Ovakav zaključak proističe iz odredbe Porodičnog zakona prema kojoj roditeljsko pravo, između ostalog, prestaje smrću roditelja, punoletstvom deteta (osim u situaciji kada postoje uslovi za produženje roditeljskog prava), kao i lišenjem roditelja roditeljskog prava odlukom nadležnog suda.
Sa druge strane, samohrani roditelj u faktičkom smislu jeste roditelj koji se sam stara o detetu u okolnostima u kojima je drugi roditelj živ, nije lišen roditeljskog prava ali iz nekog razloga faktički ne vrši svoja prava i dužnosti roditelja (na primer, ne ostvaruje kontakt sa detetom, ne daje izdržavanje, ne učestvuje u donošenju bitnih odluka o životu deteta i sl). U ovu grupu mogli bi se svrstati roditelji čija je samohranost uzrokovana razvodom, rastavom, izdržavanjem kazne zatvora drugog roditelja, odsluženja vojnog roka, bolesti drugog roditelja, njegovog dužeg boravka u inostranstvu i slično. Imajući navedeno u vidu, pravno definisanje pojma samohranog roditelja mora da uvaži pravni tretman roditeljstva u našem pravnom sistemu, ali ne sme da ima za posledicu zanemarivanje onih roditelja koji se u faktičkom smislu svakodnevno sami staraju o svojoj deci. Zbog toga, precizna pravna definicija predstavlja prvi korak na putu prepoznavanja i jednakog ostvarivanja prava lica kojima treba priznati svojstvo samohranih roditelja. Samohrani roditelji se, u sistemu koji ih kao takve ne prepoznaje, suočavaju sa brojnim problemima, kao što su: nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, diskriminacija prilikom zapošljavanja, diskriminacija na radu i u vezi sa radom, nedostatak novca, izostanak plaćanja izdržavanja za dete od strane drugog roditelja, nedostatak pomoći drugog roditelja u procesu brige o detetu, neinformisanost samohranih roditelja o njihovim pravima, odsustvo adekvatne društvene - institucionalne i vaninstitucionalne podrške, itd. Za većinu navedenih i drugih problema koji opterećuju samohranog roditelja postojeći propisi ne sadrže adekvatna zakonska rešenja ili, ako postoje, u praksi često izostaje pravovremena i potpuna primena istih. -
RODNO RAVNOPRAVN(A)
Rodna ravnopravnost znači eliminaciju diskriminacije i unapređivanje jednakosti između muškaraca i žena. Promovisanje rodne ravnopravnosti danas je jedan od važnih zadataka demokratizacije društva. Zbog toga rodna ravnopravnost predstavlja preduslov za ostvarivanje demokratije i poštovanje ljudskih prava. Uvođenje rodne ravnopravnosti u sve tokove politike jedan je od ciljeva ključnih dokumenata koje je usvojila Republika Srbija. Takav cilj je moguće postići samo ako se tema rodne ravnopravnosti uključi u obrazovanje i to na svim nivoima obrazovnog sitema. Obrazovanje je snažan instrument za demokratizaciju društva i samim tim i promenu tradicionalnih rodnih odnosa. Rodna ravnopravnost podrazumeva jednako tretiranje žena i muškaraca i odsustvo svake diskriminacije. To pitanje se ne tiče samo žena već celokupnog društva. Odatle proističe da je država dužna da na svim poljima sprovodi politiku koja će obezbediti da su žene i muškarci jednaki u svim sferama javnog i privatnog života. U svim instrumentima za uvođenje rodne ravnopravnosti se navodi da je obrazovanje jedno od najvažnijih polja delovanja i prihvata se obaveza da se rodna perspektiva uključi u obuku nastavnika/ca kao i da se planovi, programi i sadržaji obrazovanja prilagode tom cilju.
Saznajte više -
ЕКО kolorit
Projekat EKO kolorit predstavlja nastavak inovativnog pristupa približavanja zaštite životne sredine, kroz osvrt na prošlost, evolutivne procese i razumevanje zbog čega vrste svakodnevno nestaju, osnovcima na teritoriji grada Beograda. Kroz tri faze aktivnosti koje su prilagođene njihovom uzrastu uz bojenje ilustracija na recikliranim stranicama EKO kolorita, osnovci će podići nivo informisanosti i probuditi svest o zaštiti životne sredine kroz razumevanje procesa u prošlosti i uzroka koji su doveli da vrste nestaju. U okviru projekta “EKO kolorit”, kroz razgovor, igru, uz bojenje ilustracija u bojanki, sa osnovcima će se obrađivati tema od izuzetnog značaja za zaštitu životne sredine – razumevanja prošlosti, kako ne bi pravili greške u sadašnjosti.
Saznajte više -
INTEGRACIJA I EKONOMSKO OSNAŽIVANJE MLADIH U KOSOVSKOM POMORAVLJU
Migracija mladih ljudi iz Кosovskog Pomoravlja velika je opasnost po javnu bezbednost, demografsku sliku i razvoj lokalne zajednice u celini. Mladi, bez velike perspektive, odrasli sa problemom bezbednosti kao najvećim problemom, u velikom broju napuštaju domove i odlaze. Samim tim, ovaj projekat ima za cilj da ostvari bolju inkluziju i ostanak mladih sa teritorija gde živi srpska zajednica u Кosovskom Pomoravlju kroz edukaciju o preduzetništvu i vođenju sopstvenog biznisa.
Saznajte više -
BEOKULTURA
Projekat ima za animiranje kreativnih ljudi i mladih stvaralaca za rad na razvoju kulture. Sajt afirmiše mlade stvaraoce iz svih oblasti umetnosti, koji do sada nisu imali šansu da predstave svoja dela i radove svetskoj javnosti. Projekat omogućava učešće i svim pojedincima koji na bilo koji način žele da daju doprinos razvoju kulture u Beogradu. Predstavljanje umetnika i drugih stvaralaca iz Beograda. Preko ovog sajta omogućićemo umetnicimai drugim stvaraocima raznih generacija da predstavesvoje stvaralaštvo putem interneta. To se odnosi nastvaraoce koji vode poreklo sa ovog područja iližive i stvaraju na području Beograda.
Saznajte više -
Made in СРБИЈА
Ovim projektom se promoviše celokupna i raznovrsna kulturna i umetnička delatnost, kao i njene tradicija i bogato nasljeđa. Promocija ovih sadržaja je u cilju očuvanja kulturne baštine kao prioritetne grane naše zemlje i prepoznavanje Srbije kao destinacije u kojoj su zastupljeni određeni vidovi kulturnog turizma kao oblika koji sedanas sve više traži i po čemu su već prepoznate određene svetske kulturne destinacije. Ovi ciljevi su definisani od samog početka realizacije projekta.
Saznajte više -
Aktiviraj se, edukuj se
U saradnji sa Kancelarijom za mlade Grada Beograda početkom 2023. godine sproveli smo edukativnu radionicu “Postani vršnjački edukator” iz kojeg je proisteklo Istraživanje ove, danas, jako popularne I aktuelne teme.
Saznajte više
Sprovođenjem mešovitih kvalitativnih metoda, edukativnih i kreativnih seminara, fokus grupa, konsultacija i dubinskih intervjua ispitivani su stavovi mladih iz srednjih škola i predstavnika lokalnih organizacija i institucija. Na osnovu ovog materijala pripremljene su preporuke za neposrednije uključivanje mladih u rad tela koje se bave prevencijom nasilja u obrazovnim ustanovama na lokalnom nivou i angažovanje odbornika na nivou njihovih izbornih baza. -
Edukativna učionica dobre volje
U saradnji sa Sekretarijatom za omladinu i sport Grada Beograda sproveli smo i, i dalje radimo na njemu, projekta pod nazivom „Edukativna učionica dobre volje” koji za glavni cilj ima edukaciju dece o važnosti aktivizma, socijalnom uključivanju, zdravim navikama, kao i jačanju kohezivnosti, stvaranje zdrave atmosfere u kojoj se negujebliskost i saradnja među učenicima bez nasilja, sačinjene za decu uzrasta od 14 godina,odnosno 80 učenika osnovnih školskih ustanova 8 razreda, kao i srednjoškolcima od 1-4razreda srednjo-školskog uzrasta od 14 -18 godina.
Saznajte više -
Solidarnost pre svega
Projektom je osmišljeno sprovođenja treninga i radionica sa ciljem osnaživanja mladih da kao ambasadori solidarnosti prenesu stečena znanja svojim vršnjacima, a da zatim volonteri uz podršku omladinskihradnika kreiraju edukativne programe u koje uključuju i druge mlade a sve na temu solidarnosti i pozitivnog stava društva u celini
Saznajte više
Blog
Novosti, aktuelnosti i aktivnosti
Dobrodošli u naš blog – mesto gde delimo najnovije vesti, aktuelnosti i aktivnosti Ipsilon Srbija. Ostanite u toku sa našim inicijativama, inspirativnim pričama i korisnim informacijama koje mogu doprineti vašem ličnom i profesionalnom razvoju. Pratite nas i budite deo pozitivnih promena!
-
PRAVA ŽENA: MIT ILI REALNOST?
Zamislite svet u kojem žene imaju jednaka prava. Revolucionarno, zar ne? Zamislite dalje – svet u kojem žena ne mora da se pravda za svoju karijeru, izbor odeće ili odluku da neće kuvati ručak nedeljom. Ne, ne pričamo o naučnoj fantastici – pričamo o pravima žena. Ali hajde da budemo realni.
Saznajte više
Danas, u 21. veku, žene su „dobile“ pravo glasa, obrazovanja, rada. Sjajno! Međutim, da li ste primetili kako se ta prava često predstavljaju kao nekakav poklon društva, a ne kao nešto što je odavno trebalo biti normalizovano? „Dozvolili smo ženama da rade.“ „Omogućili smo ženama da učestvuju u politici.“ „Priznali smo da žene mogu biti lideri.“ Ah, hvala vam na velikodušnosti!
Ali, da ne budemo nezahvalne. Istina je da su žene danas direktorke, političarke, naučnice, astronautkinje. Istina je i da se žene i dalje svakodnevno suočavaju sa pitanjima poput: „Kako usklađujete karijeru i porodicu?“ (Jer, naravno, niko nikada nije pitao muškarca isto). Ili: „Jeste li sigurni da ste dovoljno čvrsti za ovu poziciju?“ (Jer, znamo da su suze i empatija loše osobine, zar ne?).
Hajde da pričamo o realnosti. Žene u proseku zarađuju manje od muškaraca za isti posao. Rodno zasnovano nasilje i dalje je gorući problem u svetu. Žene su i dalje nedovoljno zastupljene na liderskim pozicijama i u donošenju ključnih odluka. I što je najvažnije – svaki put kada se pokrene tema ženskih prava, uvek se negde pojavi glas koji kaže: „Ali žene danas imaju sva prava, čemu onda feminizam?“
E, pa, feminizam nije „mržnja prema muškarcima“, niti je „histerična potraga za dominacijom“. Feminizam je vrlo jednostavan koncept – da žene i muškarci imaju jednake šanse, iste plate za isti posao, jednaku zaštitu od nasilja i pravo na glas bez umanjivanja njihove vrednosti. Dakle, ne tražimo nikakav ekskluzivni tretman, već da prestanemo da se borimo za ono što bi trebalo da bude zagarantovano.
Da se razumemo, prava žena nisu samo ženska tema. To je društveno pitanje. Prava žena su ljudska prava. I dok god postoji ijedna žena koja je nepravedno plaćena, obespravljena, maltretirana, ili isključena iz društvenih procesa – tema ženskih prava biće i te kako aktuelna. A ako vam smeta što žene o tome pričaju – sjajno! Jer ako razgovor o jednakosti izaziva nelagodu, to samo znači da je on preko potreban.
Zato nećemo ćutati. I nećemo prestati da tražimo ono što nam pripada. Jer pravo nije privilegija – pravo je pravo. I ako iko misli da žene već imaju sve što im je potrebno, predlažem da zamislimo još jedan svet – onaj u kojem ovakav tekst uopšte ne mora da bude napisan. Ali do tada – pričamo dalje. -
ŽIVOTNA SREDINA: DA LI NAS UOPŠTE ZANIMA PLANETA NA KOJOJ ŽIVIMO?
Zamislite da imate samo jednu kuću. Jednu jedinu. Nikada nećete moći da se preselite. Nikada nećete moći da je zamenite nekom novom. I sada, umesto da je čuvate, vi je polako uništavate – palite nameštaj, bacate đubre po sobama, lomite prozore i pretvarate dnevnu sobu u deponiju. Čudna odluka, zar ne? Pa, upravo to radimo sa Zemljom. I to svakog dana.
Saznajte više
Ekološki problemi nisu nešto novo – godinama slušamo o globalnom zagrevanju, topljenju ledenih kapa, zagađenju vazduha, plastici u okeanima… Ipak, nekako smo postali imuni na ove informacije. U stvari, razvili smo sposobnost da ih ignorišemo. „Pa dobro, planeta se menja, to je prirodan proces“, „Neka stručnjaci to reše“, „Nema veze, ja svakako neću biti živ za sto godina“. Sve su to savršeni izgovori za nečinjenje.
A realnost? Realnost je da nas priroda više ne upozorava – ona nas kažnjava. Poplave, suše, rekordne temperature, požari… Sve ono što smo decenijama odlagali pod tepih sada je došlo po svoj račun. I ne, nije problem samo u nekim dalekim zemljama – problem je ovde, sada, na svakom ćošku. Pogledajte reke – one koje nisu presušile, pretvorene su u plutajuće deponije. Udahnite duboko – ili bolje nemojte, jer vazduh u nekim gradovima ima više zagađujućih čestica nego kiseonika.
I šta sad? Da li treba da paničimo? Možda. Ali pre nego što se prepustimo potpunoj ekološkoj depresiji, hajde da pričamo o rešenjima. Jer, srećom, još nije kasno.
Reciklaža, štednja energije, smanjenje upotrebe plastike – sve su to male stvari koje pojedinac može da uradi. I da, znamo – „Šta će značiti ako JA prestanem da koristim plastične kese? Ceo svet ih i dalje koristi!“ Ali ako svako postavi sebi to pitanje i odluči da NE učini ništa, onda zaista ništa neće biti bolje. Jedna kap vode ne pravi plimu, ali milion kapi – e, to je već okean.
Osim individualnih akcija, tu su i velike sistemske promene. Zakonodavstvo mora biti strožije, zagađivači moraju snositi odgovornost, a održiva rešenja moraju postati standard, a ne izbor. Ako neka država može da uvede potpunu zabranu plastike, možemo i mi da smanjimo bar upotrebu jednokratnih proizvoda. Ako neki gradovi mogu da funkcionišu na obnovljivim izvorima energije, onda možemo i mi da prestanemo da spaljujemo tone uglja.
Poenta je jednostavna – planeta ne pripada samo nama. Pozajmili smo je od budućih generacija, i krajnje je vreme da prestanemo da se ponašamo kao da imamo rezervnu.
Možemo nastaviti po starom – nastaviti da se žalimo na vrućine dok palimo plastiku, da se čudimo poplavama dok betoniramo svaku zelenu površinu, da se pitamo „šta se to dešava s klimom“ dok bezbrižno vozimo stare dizelaše. Ili možemo da shvatimo da je svaki naš izbor važan.
Zemlja ne treba nas. Mi trebamo nju. Zato, možda je vreme da prestanemo da budemo loši stanari svoje jedine kuće. Jer, zaista, ako mi ne vodimo računa o njoj – ko će? -
VAŽNOST PROMENA U DRUŠTVU: ZAŠTO STATUS QUO NIJE OPCIJA?
Ljudi vole promene. Osim kada ih ne vole. Tačnije, vole ideju o promenama, ali kada dođe trenutak da se zaista nešto menja – e, onda kreću problemi. „Zašto da menjamo nešto što funkcioniše?“ „Oduvek smo tako radili.“ „Ne talasaj.“ Zvuči poznato? Naravno, jer svaka velika društvena promena nailazi na otpor. Ali, hajde da budemo iskreni – da se društva nikada nisu menjala, danas bismo još uvek živeli u pećinama i razmenjivali kamenčiće umesto novca.
Saznajte više
Promena je ono što pokreće svet. Bez nje, ne bi bilo napretka, naučnih otkrića, tehnoloških dostignuća, boljih zakona i pravednijih društava. Ipak, svaki put kada se neko usudi da kaže da bi stvari mogle da budu bolje, javi se glas „ali ovako je dovoljno dobro“. Dovoljno dobro za koga? Za one koji ne trpe nepravdu, siromaštvo, diskriminaciju?
Pogledajmo istoriju. Da se robovi u Americi nisu pobunili, još uvek bi postojalo ropstvo. Da žene nisu zahtevale pravo glasa, još uvek bi ih gledali kao ukras za salon. Da se ljudi nisu borili protiv totalitarnih režima, ne bismo imali demokratska društva. Sve što danas uzimamo zdravo za gotovo – obrazovanje, radnička prava, zdravstvenu zaštitu, pravo na slobodu govora – neko je nekada morao da izbori. A ti ljudi nisu sedeli skrštenih ruku i čekali da im neko „dozvoli“ promene.
Ali evo ključnog problema: ljudi žele promene, ali ne žele neprijatnost koja sa promenama dolazi. Svaka revolucija, svaka pobuna, svaki protest dolazi sa cenom. Ljudi gube poslove, trpe kritike, bivaju odbacivani jer su „previše glasni“. I to je ono što mnoge obeshrabruje. Lakše je ostati u poznatoj zoni komfora, nego se suočiti sa neizvesnošću novog. Ali, znate šta? Bez rizika – nema boljitka.
Danas, dok čitate ovo, neko se bori za promene. Aktivisti izlaze na ulice, novinari pišu o nepravdi, građani se organizuju da pomognu ugroženima. I svaki njihov trud pomera društvo napred, milimetar po milimetar. Iako deluje sporo, iako deluje da ništa ne može da se promeni – može.
Zato, sledeći put kada se pitate da li ima smisla boriti se za nešto bolje, setite se – status quo je izbor. A pitanje je: da li ste spremni da birate bolju budućnost, ili ćete biti samo nemi posmatrač u sopstvenom društvu?
Jer, istina je jednostavna – ako ne menjamo društvo, društvo menja nas. A možda nam se ta promena neće dopasti. -
VAŽNOST PROMOCIJE SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA: KO SMO, ŠTA SMO I ZAŠTO JE VAŽNO DA TO NE ZABORAVIMO?
U vremenu globalizacije, kada se sve pretvara u jednu veliku digitalnu pijacu, identitet postaje luksuz. Ljudi sve više liče jedni na druge, jezici se stapaju, običaji se zaboravljaju, a kultura se svodi na komercijalne proizvode. I dok neke nacije uspešno balansiraju između modernizacije i očuvanja svog identiteta, mi se često nalazimo na ivici da izgubimo ono što nas čini posebnima. Pitanje je – da li ćemo to dozvoliti?
Saznajte više
Srpski nacionalni identitet nije samo puko sećanje na prošlost. To je živi entitet koji raste, razvija se i menja, ali nikada ne sme da se izbriše. Kroz istoriju smo prolazili kroz mnoge izazove – ratove, okupacije, zabrane, pokušaje asimilacije – ali smo uvek nalazili način da očuvamo svoj jezik, kulturu, običaje i veru. Naša tradicija nije samo folklor koji pokazujemo turistima; to je kičma našeg postojanja.
Pogledajmo samo srpski jezik i ćirilicu. Koliko puta smo čuli „Ćirilica je zastarela, latinično pismo je praktičnije“? Ali šta se dešava kada odustanemo od svog pisma? Postajemo samo još jedna tačkica na globalnoj kulturnoj mapi, bez posebnog identiteta. Isto važi i za našu istoriju. Ako se sami ne borimo da je predstavimo objektivno i tačno, drugi će je interpretirati kako njima odgovara.
Nacionalni identitet ne znači isključivost, niti odbacivanje drugih kultura. Naprotiv, pravo bogatstvo dolazi iz sposobnosti da se razvijamo, ali i da znamo ko smo. Zato je važno da promovišemo našu tradiciju kroz umetnost, književnost, muziku, sport, jezik i istoriju. Da se priča o Tesli, Pupinu, Milankoviću, ali i o Gavrilu Principu, srpskim herojima Prvog i Drugog svetskog rata, borbi za Kosovo i Metohiju, srpskim svetinjama i običajima.
Jer, ako mi ne govorimo o sebi – ko će? -
VAŽNOST EDUKACIJE: ZNANJE JE MOĆ, ALI SAMO AKO GA KORISTIMO
Ako ste ikada pomislili da obrazovanje nije toliko važno, pogledajte kako izgleda društvo bez njega. Nepismenost, siromaštvo, manipulacija, korupcija – sve to cveta tamo gde obrazovanje nije prioritet. I ne, ne govorimo samo o formalnom školovanju, već o stalnom učenju, preispitivanju i unapređivanju znanja.
Saznajte više
Edukacija nije samo sredstvo za dobijanje posla. To je alat za razumevanje sveta oko nas. Kada su ljudi informisani, manje su skloni predrasudama, lakše prepoznaju lažne vesti, ne dozvoljavaju da ih sistem „prevesla“ i znaju da se izbore za svoja prava. Nije slučajno što su kroz istoriju mnoge vlasti pokušavale da ograniče pristup obrazovanju – jer neobrazovani ljudi su lakši za kontrolisanje.
Danas, u eri interneta, informacija ima više nego ikad. Ali, da li ih koristimo kako treba? Da li mladi zaista uče iz bogatstva dostupnog znanja, ili se sve svodi na skrolovanje po društvenim mrežama? Da li stariji veruju svemu što pročitaju u tabloidima, ili su spremni da kritički razmisle o informacijama?
Edukacija znači ulaganje u sebe, u buduće generacije, u društvo. Zato je neophodno da podstičemo kulturu učenja – ne samo kroz škole i univerzitete, već kroz radionice, kurseve, diskusije, knjige. Svaka nova veština, svako novo saznanje čini nas jačima. A u svetu u kojem su znanje i informacije najjače oružje, ko ima znanje – taj ima moć.
Dakle, hoćemo li biti moćni, ili ćemo prepustiti tu moć drugima? -
ŽENSKI GLAS: DA LI GA ČUJETE ILI STE PREVIŠE ZAUZETI OBJAŠNJAVANJEM KAKO SVET FUNKCIONIŠE?
„Danas žene imaju sva prava, čemu onda tolika buka?“ – klasik među rečenicama koje savršeno ilustruju koliko je borba za ravnopravnost još uvek neophodna. Jer, naravno, čim su žene dobile pravo glasa i mogućnost da rade, svi problemi su magično nestali, zar ne?
Saznajte više
E, pa, nije baš tako.
Žene danas zaista mogu da budu direktorke, naučnice, pilotkinje, ali i dalje postoji jedno malo, slatko „ali“. Ako se usude da traže istu platu kao muške kolege – bahate su. Ako prekinu nekoga na sastanku – previše su agresivne. Ako odbiju da se osmehuju nepoznatim ljudima na ulici – nadrndane su. Ako se, ne daj Bože, pobune protiv nepravde – onda su „one feminiskinje koje preteruju“.
I naravno, tu je nezaobilazna tema nasilja nad ženama. Koliko puta smo čuli čuveno pitanje: „A šta je ona radila da ga isprovocira?“ – jer, očigledno, žene su krive za sve, od lošeg vremena do tuđeg besa. I dok se raspravlja o tome da li je kratka suknja legitiman razlog za napad, broj žrtava raste, a sistem im poručuje: „Pa, što nisi ranije prijavila?“
A kad prijave? Onda sledi klasična birokratska igra prebacivanja odgovornosti – od policije, preko suda, do institucija koje postoje samo na papiru. Ali, hej, ravnopravnost je postignuta, zar ne?
Prava istina je da ženski glas nije samo nešto što treba „trpeti“, već nešto što treba slušati. Ne iz pristojnosti, već zato što svet bez ženskog glasa nije potpun. Ako i dalje mislite da preterujemo, samo probajte da prekinete nekog muškarca dok objašnjava kako treba da živite – videćete kako se brzo diže panika.
I zato ćemo i dalje govoriti. Glasno, uporno i bez izvinjavanja. Jer, ako nas ne budete slušali sada, možda će vam jednog dana biti prilično neprijatno kada shvatite koliko ste propustili dok ste klimali glavom i „strpljivo objašnjavali“.
Jer, dragi naši, svet se menja – sa vama ili bez vas. -
JAKE ŽENE: KAD SE ONI TRESU, MI REŠAVAMO
Ah, jake žene… One što ne trepću kad račun za struju stigne, što guraju kola u rikverc kao da su se rodile sa GPS-om u glavi i koje ne pitaju „Šta ćemo sad?“ nego samo zavrnu rukave i završe posao.
Saznajte više
Znate one situacije kada muškarci panično listaju uputstvo za sklapanje ormara, a žena već drži šrafciger i rešava stvar? Ili kad se „jači pol“ zaledio od straha pred šefom, a ona smireno izgovara „Izvinite, ali to nije deo mog ugovora“?
Jake žene nisu tu da budu nečija senka. One su oluja. One su vojska u jednoj osobi. Kad naiđu na prepreku, ne pitaju se „Mogu li?“ nego „Kako najbrže da ovo sredim?“. Jer, dok neki kukaju nad sudbinom, one već kucaju mail, završavaju projekat i još imaju vremena da pomognu nekome sa strane.
A hrabrost? Hajde da pričamo o hrabrosti! Nije hrabrost skočiti iz aviona sa padobranom – hrabrost je ući u prostoriju punu „stručnjaka“ koji ne mogu da se dogovore šta znači „hitno“ i objasniti im kako stvari zapravo funkcionišu. Hrabrost je prekinuti beskonačan sastanak rečenicom „Dobro, šta je konkretan plan?“.
I dok se neki i dalje teše frazom „Iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena“, možda je vreme da se prizna ono što svi znamo – ponekad muškarci samo stoje i čekaju da žena sve završi.
Zato, dame, nastavite da tresete sistem, da rešavate stvari bez drame i da pokazujete kako se nosi snaga. Svet ne treba princeze koje čekaju spas – treba mu kraljice koje već vladaju. -
SOLIDARNOST: SNAGA ZAJEDNIŠTVA U SVETU KOJI NAS UČI DA BUDEMO SEBIČNI
Kažu da je čovek čoveku vuk, ali šta ako smo mi jedni drugima svetionik? U vremenu kada nas uče da je svako sam za sebe, da se „snalazimo kako znamo“ i da ne treba previše da se mešamo u tuđe probleme, solidarnost je čin pobune. To je ono što nas izdvaja od mase, ono što čini razliku između „životarenja“ i pravog, smislenog postojanja.
Saznajte više
Solidarnost nije samo donacija u humanitarne svrhe niti jedno „mislim na tebe“ koje ostane samo na rečima. To je kada vidimo nepravdu i ne pravimo se da nas se ne tiče. Kada stanemo uz nekoga ko se bori, iako nam to ne donosi nikakvu korist. Kada ne okrećemo glavu od tuđe tuge, već pružamo ruku, jer znamo da sutra i mi možemo biti na istom mestu.
Zamislite svet u kojem svako misli samo na sebe. Svet u kojem niko ne pomaže, niko ne sluša, niko ne mari. Ne zvuči baš privlačno, zar ne? A ipak, svaki put kada kažemo „nije moj problem“ ili „neću da se mešam“, upravo taj svet gradimo.
Solidarnost je kada dete donese užinu drugaru koji nema. Kada komšija pozvoni samo da proveri da li ste dobro. Kada koleginica ustane i kaže „nije fer“ umesto da ćuti i gleda svoja posla. Kada društvo stvori sigurno okruženje za one koji su najugroženiji, umesto da ih ostavi same da se bore.
Možda nikada nećemo promeniti svet sami, ali ako pomognemo makar jednoj osobi, već smo učinili nešto veliko. Jer na kraju dana, ne meri se uspeh količinom stvari koje smo sakupili, već brojem ruku koje smo dotakli, podržali i podigli.
Zato, hajde da ne budemo samo posmatrači. Hajde da budemo glas onih koji ga nemaju. Snaga onih koji su posustali. I oslonac onima koji misle da su sami.
Jer kada shvatimo da smo svi povezani, tada postajemo nepobedivi. -
EKOLOŠKA SVEST: KLJUČ ODRŽIVE BUDUĆNOSTI
Ekološka svest predstavlja sposobnost pojedinca i društva da prepoznaju značaj zaštite životne sredine i odgovorno deluju u cilju očuvanja prirodnih resursa. U vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja i eksploatacije prirodnih dobara, neophodno je razumeti da su prirodni resursi ograničeni i da naše delovanje ima dugoročne posledice po ekosistem.
Saznajte više
Razvoj ekološke svesti podrazumeva edukaciju i promenu navika koje dovode do smanjenja zagađenja, racionalnog korišćenja resursa i implementacije održivih praksi. Kroz reciklažu, smanjenje upotrebe plastike, energetski efikasnu potrošnju i korišćenje obnovljivih izvora energije, svako od nas može doprineti zaštiti planete.
Industrija i privreda igraju ključnu ulogu u očuvanju životne sredine. Primena principa cirkularne ekonomije, ekološki održiva proizvodnja i poštovanje ekoloških standarda omogućavaju smanjenje negativnog uticaja na prirodu. Takođe, državne institucije moraju aktivno učestvovati u kreiranju regulativa koje podstiču održivo poslovanje i odgovorno korišćenje prirodnih resursa.
Klimatske promene, zagađenje vazduha i vode, krčenje šuma i gubitak biodiverziteta direktne su posledice nedostatka ekološke svesti. Ove pojave ugrožavaju zdravlje ljudi, narušavaju ekosisteme i dovode do ekstremnih vremenskih uslova koji utiču na kvalitet života.
Podizanje ekološke svesti započinje od pojedinca, ali zahteva kolektivnu odgovornost. Kroz obrazovne programe, kampanje i aktivno učešće u ekološkim inicijativama, moguće je stvoriti društvo koje razume važnost zaštite prirode i prepoznaje ekološku održivost kao prioritet za buduće generacije. Samo odgovornim ponašanjem i strateškim pristupom možemo osigurati zdraviju i bezbedniju planetu za budućnost.
Publikacije
Publikacije, istraživanja i vodiči
Ovde možete pronaći naše publikacije, istraživanja i vodiče koji pokrivaju ključne teme iz oblasti edukacije, ličnog razvoja i društvenog angažovanja. Ipsilon Srbija kroz svoje materijale pruža korisne informacije, analize i primere dobre prakse koji mogu pomoći pojedincima i zajednicama da ostvare pozitivne promene. Preuzmite, istražite i inspirišite se!
-
ЋИРИЛИЦА ИЗВАН ГРАНИЦА
Пројекат "Ћирилица изван граница" осмишљен је с циљем очувања српског језика и ћириличног писма међу припадницима српске дијаспоре широм света. Спроведен кроз истраживање, едукацију и промоцију, пројекат је успешно реализован у предвиђеном временском оквиру, користећи онлајн формат за већу доступност и видљивост. Погледајте цео текст овде.
Saznajte više -
EKO Kolorit
Projekat "EKO kolorit" predstavlja nastavak inovativnog pristupa u približavanju zaštite životne sredine osnovcima na teritoriji grada Beograda. Projekat je osmišljen da podigne nivo informisanosti i svesti o zaštiti životne sredine kroz tri faze aktivnosti koje su prilagođene uzrastu učenika. Tokom projekta, kroz razgovor, igru i bojenje ilustracija, osnovci su obrađivali temu od izuzetnog značaja za našu planetu – razumevanje prošlosti kako bi izbegli ponavljanje istih grešaka u sadašnjosti. Projekat "EKO kolorit" uspešno je probudio ekološku svest kod mladih generacija i motivisao ih da aktivno učestvuju u očuvanju naše životne sredine.Pogledajte EKO kolorit.
Saznajte više -
Mladi i vršnjačko nasilje: SEMINAR VRŠNJAČKIH EDUKATORA Kako od pasivnih posmatrača stvoriti agilne građane?
Ovaj rad osvetljava način na koji mladi ljudi, učenici srednjih škola, percipiraju ulogu lokalnih i nacionalnih aktera koji učestvuju u prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja. Istraživački postupak koji smo sproveli radeći niz seminara „Postani vršnjački edukator – kako od pasivnih posmatrača stvoriti agilne građane?” učesnike edukacije posmatramo istovremeno kao decu sa iskustvom aktera i posmatrača nasilja u školi, ali i kao budući roditelji koji će u političkom procesu učestvovati i/ili birati kandidate za predstavnička tela na nivou opština, gradova i Republike, a u čiji delokrug rada spada kreiranje institucionalnog okvira za prevenciju i suzbijanje vršnjačkog nasilja. Istraživanje je sprovedeno na teritoriji Grada Beograda uz podršku Kancelarije za mlade Grada Beograda. Sprovođenjem mešovitih kvalitativnih metoda, edukativnih i kreativnih seminara, fokus grupa, konsultacija i dubinskih intervjua ispitivani su stavovi mladih iz srednjih škola i predstavnika lokalnih organizacija i institucija. Na osnovu ovog materijala pripremljene su preporuke za neposrednije uključivanje mladih u rad tela koje se bave prevencijom nasilja u obrazovnim ustanovama na lokalnom nivou i angažovanje odbornika na nivou njihovih izbornih baza. Pogledajte vršnjački edukator.
Saznajte više -
MADE IN СРБИЈА
Ovaj rad promoviše celokupnu i raznovrsna kulturnu i umetnička delatnost, kao i njene tradicija i bogato nasljeđa. Promocija ovih sadržaja je u cilju očuvanja kulturne baštine Republike Srbije kao prioritetne grane naše zemlje i prepoznavanje Srbije kao destinacije u kojoj su zastupljeni određeni vidovi kulturnog turizma kao oblika koji se danas sve više traži i po čemu su već prepoznate određene svetske kulturne destinacije. Pogledajte ceo sadržaj ovde.
Saznajte više
Kontakt